Остајте овде! Сунце туђег неба

Неће вас гријат ко што ово грије;

Грки су тамо залогаји хлеба

Где свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!

А мајка ваша замља вам је ова;

Баците поглед по кршу И пољу,

Свуда су гробља ваших прадедова.

За ову земљу они бјеху диви,

Узори светли што је бранит знаше,

У овој земљи останите и ви,

И за њу дајте врело крви ваше.

Кô пуста грана кад јесења крила

Тргну јој лисје и покосе ледом,

Без вас би мајка домовина била;

А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,

Врат’те се њојзи у наручја света;

Живите зато да можете мрети

На њеном пољу где вас слава срета!

Овде вас свако познаје и воли,

А тамо нико познати вас неће;

Бољи су своји и кршеви голи

Но цветна поља куд се туђин креће.

Овде вам свако братски руку стеже —

У туђем свету за вас пелен цвета;

За ове крше све вас, све вас веже:

Име и језик, братство, и крв света.

Остајте овде! Сунце туђег неба

Неће вас гријат ко што ово грије, —

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није…