Од данас а у оквиру Козачког Удружења Благовести покренут је и Стрелиричарски клуб са седиштем у Руми. Одговоран за рад и функционисање клуба је атаман козачке станице СРЕМ капетан Новица Теодосијевић.

Настанак стреличарства везује се за сам почетка људске цивилизације. Претпоставља се да је након камена и копља, прво право оружије био управо лук. Због своје снаге, лук је људима давао велику предност током лова јер им је дозвољавао да лове са веће удаљености.

Сем лова, лук се такође користио и у војним активностима. На пример, при одбрани замка, због своје снаге и уз спретност стреличара, непријатељ се могао држати на већој удаљености.

Први лукови су били дрвени и из једног дела, а тетива која се затезала преко врхова лука била је прављена од природног материјала. Временом се усавршавала технологија израде лукова и доступност материјала, па су тако кроз историју настајале и разне верзије овог популарног оружја. Најпознатији су енглески дуги лук – лонгбоw, који је могао да буде дугачак и до два метра, затим монголски и корејски лук, и доста распрострањен композитни или сложени лук.

Данас се лукови претежно користе у спортске сврхе, то јест као основни реквизит у спортском стреличарству. На тржишту се могу наћи лукови од најразличитијх материјала, од којих су два најзаступљенија – алуминијум и карбон.

Основини делови савременог лука су рајзер, краци и тетива. Од оног више хиљада година старог лука, који од непроцењиве вредности стоји изложен у витрини неког историјског музеја, до овог савременог који ми данас користимо,сви лукови прављени су са истим циљем – да што снажније и прецизније испаљују стрелу!

Типови лукова који се данас најчешће користе су:
• Закривљени лук (рецурве)
• Сложени лук (цомпоунд)
• Голи лук (баре боw)

Као и већина других спортова, и стреличарство има своје различите дисиплине. Најзахтевнија и уједно једина олимпијска дисциплина је Метно стреличарство. Стреличари који се определе за ову дисциплину гађају са линије гађања у мету која се у зависности од узраста и категорије поставља на дистанцу од 18, 20, 40, 60 или 70 метара. Опрема која се користи за тренинге и такмичења у Метном стреличарству је направљена тако да стреличару омогућава највећу могућу прецизност. Њихови лукови осим основних делова имају и софистициране нишане, а стреле се израђују од високо издрживих материјала како би у току лета могле да постигну што правилнију путању. Такмичења у овој дисциплини су веома захтевна јер и од стреличара изискују велику концентрацију и добру психичку и физичку припремљеност.

Осим Метног стреличарства, данас су веома популарне и 3Д и Филд дисиплине. У овим дисциплинама терен никад није исто постављен, штавише стреличарима никад нису унапред познати конфигурација терена и дистанце на којима ће гађати. То од стреличара захтева спретност, сналажљивост и добру процену код сваке мете понаособ. У 3Д диспиплини као мете се користе стилизоване фигуре животиња, а у Филду мете су исте као и у Метном стреличарству, али се увек постављају на различит начин. Током такмичења у овим дисциплинама стреличари иду од мете до мете које некад могу да буду и прилично удаљене, и успут савладвају такве препреке као што су гађање под одређеним углом или гађање у мету која постављена на узвишењу.

Сва такмичења у стреличарству имају своја правила, судије и специфичан начин на који се поставља терен. Такође, важно је рећи и да на такмичењима у било којој дисиплини стреличари имају ограничено време за испаљивање сваке стреле понособ, што додатно појачава притисак и може у великој мери да утиче на концентрацију и прецизност. Зато су тренинзи стреличара, упркос уверењу да је то статичан спорт, веома интензивни и захтевају велико стрпљење и истрајан рад.