Историчари науке кажу да је после Николе Тесле и Михајла Пупина Огњеслав Костовић био наш највећи технички геније. Пореклом из угледне српске породице трговаца житом настањене у Новом Бечеју, родио се у Вицбургу, у Аустрији, 1851, а машинске науке студирао је у Пешти. Имао је 19 година кад је патентирао арборит, први вештачки синтетички материјал, неку врсту шперплоче која се није деформисала ни у кључалој води.
Заповедао је речним паробродом „Слога“ из флоте свог оца, а 1875. у једној несрећи на броду који је био усидрен у руској луци Одеса повређено му је око. На лечењу је упознао болничарку, Рускињу, оженио се њом и остао у Русији. Отац му је помогао да сагради фабрику у којој је производио арборит и кофере, чамце, понтонске мостове и друге предмете за практичну употребу од овог материјала. Војска је од њега купила „универзални војнички сандук“ од арборита, у којем су били шатор, два кревета на расклапање и један сточић.
Конструисао је и уређај за вађење потопљених лађа системом подводних балона и више типова гњурачких одела, што су само неки од око стотину изума због којих је у Русији називан краљем проналазача.
Али још пре доласка у Русију, Костовић је разрадио пројект подморнице и представио га руском престолонаследнику 1887. у Санкт Петербургу. Руске власти су биле заинтересоване, али пошто Костовић није желео да открије тајну материјала од кога је требало изградити подморницу и начин њеног погона, преговори су прекинути. Верује се да је намеравао да је направи од арборита, а да за погон примени бензински мотор, што је тада била потпуна новина.
Огњеслав Костовић годинама је радио на конструкцији дирижабла, и за његов погон направио је бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење са осам цилиндара и 80 коњских снага. Готлиб Дајмлер, који се сматра проналазачем оваквог погона, у то време имао је мотор од једне и по коњске снаге.
Дирижабл је био готов 1880, а његова мања верзија без мотора успешно је прошла пробне летове, али су радови заустављени јер је Костовић одбио да да мито једном министру. Неколико година касније у пожару чији узроци нису откривени, конструкција и свила су изгорели, а мотор се као посебно вредан изум чувао као тајна. Ознака поверљивости скинута је с њега тек 1947. Гроф Цепелин ће тек 1899. извести први успешан лет дирижаблом, а сарадник на том пројекту Давид Шварц, пореклом Хрват, јавно ће грофа оптужити да је користио његове нацрте. Шварц је, међутим, прећутао да је својевремено радио код Огњеслава Костовића и да је нестао после пожара у којем је изгорела Костовићева летелица.
Независно од Француза Фабреа, чији је хидроавион у марту 1910. прелетео 600 метара, Костовић је у Русији 1911. конструисао свој авион с пловцима, „летећи чамац“.
Огњеслав Костовић умро је 1916. године у Русији.
Једна његова једна ћерка удала се за српског официра и у Првом светском рату била је добровољна болничарка. Костовићеви потомци и данас живе у Београду.
МОЋАН МОТОР
Огњеслав Костовић годинама је радио на конструкцији дирижабла и за његов погон направио је бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење са осам цилиндара и 80 коњских снага. Готлиб Дајмлер, који се сматра проналазачем оваквог погона, у то време имао је мотор од једне и по коњске снаге
