Православни хришћани данас обележавају Михољске задушнице, а традиција налаже да неке послове данас обавезно урадимо.

У спомен на суботу после Распећа и Христов силазак у ад, црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих, па су тако уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице. Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице. Такође, посебан дан када треба посетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедељак, осми дан од Васкрса.

У Србији је укорењено много обичаја и веровања везаних за задушнице. Један од најважнијих свакако је обичај да се одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свеће за покој душе умрле особе. Народ верује да свеће које се пале за све ближње који су преминули представљају симбол светлости Христове којом обасјава душу сваког од њих.

Обичај је и да се на Задушнице дели милостиња, па стога немојте терати просјаке који тог дана обилазе гробља да би добили мало хране.

Ако су гробови ваших најмилијих далеко, свећу за покој душе намените и запалите у цркви.