Роман-епопеја Лава Толстоја „Рат и мир“ је генијално дело великог мајстора. „Трудио сам се да пишем историју народа“, говорио је Толстој. Роман обухвата велики период руске историје, у њему је реалистично описан свет до почетка рата, рат и живот после Отаџбинског рата. Једно од централних места у роману је сам рат. Рат мења живот људи. Толстој показује каква је била битка са Наполеоном, херојство руских војника, официра, партизана. Описујући рат, аутор поклања пажњу не само спољашњем опису, већ и психолошком, унутрашњем свету људи који су се нашли у тим условима. Толстој је мајсторски приказао ликове у рату, и из херојских поступака појединих људи склапа се општа победа.
Такође је у роману дат опис похода руске армије ван граница. Циљеви тог похода су војницима били непознати, они су били приморани да умиру у туђини. Иако армија трпи пораз, Толстој истиче храброст и херојство обичних војника. У време Шенграбенске битке храбро се показала Тимохинова чета, која није устукнула пред француском ватром, већ је прешла у напад спасавајући и суседне батаљоне. Пример оданости војничкој дужности показала је и батерија капетана Тушина, коју „Французи нису заробили само зато што непријатељ није могао да претпостави да ће четири незаштићена топа имати дрскости да пуцају“. Но, тај рат је завршен без победника, каже Толстој.
Писац приказује Отаџбински рат 1812. године из сасвим другог угла. Непријатељ је продро на руску земљу и народ је стао у заштиту земље. Осећање патриотизма је обухватило све слојеве руског друштва. Опасност која угрожава домовину ујединила је људе различитих сталежа, „Французи су разорили мој дом и иду у разарање Москве, увредили су и вређају ме свакога минута. Они су моји непријатељи и они су сви злочинци, тако мислим ја и тако мисле и Тимохин и цела војска. Треба их казнити.“- говорио је кнез Болконски, који је добровољно отишао у војску и добио да командује пуком.
Равнодушан није остао ни Пјер Безухов. Он је био у батерији Рајевског у време битке код Бородина. Баш тамо је Безухов својим очима видео страшно лице рата и срео обичне људе којима је било суђено да постану главни хероји битке. Млади официр, војник артиљерац је под непријатељском ватром држао одбрану. Сваки од њих се плаши смрти, али страх се повлачи пред свешћу о војничким дужностима заштитника отаџбине. Пред Пјеровим очима гину артиљерци један за другим, пробијајући се на хумку Французи, и поново напад „руских војника који су, падајући, спотичући се и вичући, весело и силовито трчали на батерију“, ометајући противника.
Освојивши пола света Наполеон се пита, зашто његова војска не може да освоји „слабо неутврђено руско крило“. Храброст руских пукова улива сујеверни страх Французима. „Наша ватра кида редове, а они и даље стоје“ – говорио је ађутант Наполеону. Страшна слика на пољу, прекривеном мртвим телима људи, смењује се са сликом исцрпљене и изнурене руске армије после битке. Изгледа да непријатељ треба да уложи само мало труда да би разбио Кутозовљеву армију, али Французи „осећају страх пред тим непријатељем, који је, након што је изгубио половину војске, био исто тако суров на крају као и на почетку битке“.
Наполеонова армија није могла да добије рат, који је водио цео руски народ. Војници су се борили за руску земљу. Андреј Болконски говори Пјеру: „… У војци је био такав дух, који никада нисам видео… ми смо два дана за редом одбијали француске нападе и… тај успех је удесетостручио нашу снагу.“ Руски дух је победио француску стручност и дисциплину.
С армијом, која је покорила Европу, борили су се добровољци, који су се одрекли вотке пре борбе, партизани, који су уносили панику освајачима. Толтстој приказује неустрашивог партизана Тихона Шчербетова, који је „био најкориснији и најхрабрији човек“ у Денисовљевом одреду. „Партизани су уништили велику армију у деловима“, пише Толстој.
Управо је јединство читавог народа, који је стао у одбрану своје родне земље, помогло да победе Наполеона. „Читавим народом хоће да нападну, једну реч – Москву. Један крај желе“, – у овим речима добровољца је сва суштина народног рата, у коме се решавала судбина Русије.
Лав Николајевич Толстој, велики писац руске земље, приказао је Отаџбински рат 1812, са свом снагом свог реализма. „Рат и мир“, приказује слику народа – победника. Херојство хиљада руских војника, одважна храброст партизана, који су подигли „батину народног рата“, свеопшти патриотски занос – ето то су, према писцу, разлози за победу над Наполеоном. Ратни подвиг народа у Отаџбинском рату 1812. постао је једна од најславнијих страница у историји Русије. У роману „Рат и мир“ овај подвиг нашао је веродостојан приказ. (Извор http://www.kostyor.ru)
