Када је у граду Орељу подигнут први споменик и када је председник В. Путин одао почаст Ивану Грозном руски народ је добио прилику да сазна да је он пореклом Србин
Зашто Русија васкрсава цара Ивана Васиљевића Четвртог?
Ово питање је недавно у Москви поставила професорка Дина Капаева из Школе модерних језика на Технолошком институту у Грузији. Као аутор књиге “Прослављање смрти у савременој култури” је себи дала за право да јавно каже како се Руси враћају у прошлост:

Док је велики део света заузет уклањањем споменика личностима које су спроводиле репресију, Руси се крећу у супротном правцу, подижући статуе средњовековним војсковођама које су биле познате по свом деспотизму. Разумевање ове обнове може бацити светло на политику Русије.
Повод за реаговање угледне професорке, али и дела интелектуалне јавности Русије је податак да је цар Иван Васиљевић Четври, познатији као Иван Грозни после пет векова васкрсао.

Октобра 2016. године, уз подршку руског министра културе Владимира Мединског, у граду Орељу подигнут је први споменик у Русији цару Ивану Грозном. Месец дана касније, Владимир Жириновски, лидер ултранационалистичке Либерално-демократске партије Русије, затражио је да се Лењинова авенија у Москви преименује у аутопут Ивана Грозног. Већ јула 2017. године руски председник Владимир Путин одао је почаст Ивану Грозном у име саме власти, објављујући да “највероватније Иван Грозни никада никога није убио, па чак ни свог сина”. Критичари Путина тврде да то што је рекао није истина.

Већина руских историчара се слаже да је Иван заслужио још једно име које му је придодато – Грозни.

Не само што је убио свог сина и друге блиске сроднике, већ је такође наредио опричнину, државне чистке које су терорисале Русију од 1565. до 1572. године. Иван Грозни је такође главни кривац за пораз Русије у Ливонијском рату, а његова рђава владавина допринела је Смутном времену и разарајућој депопулацији државе – тврде критичари Владимира Путина.
У двадесетом веку Јосиф Стаљин је покренуо модерни култ Ивана Грозног. Међутим, од средине прве деценије 21. столећа, Руска евроазијска партија, политички покрет предвођен мистиком Александром Дугином, окренуо се гледишту да је Иван најбоље оличење “аутентичне” руске традиције: ауторитарне монархије.

Полемика која се у Русији прошле године повела о Ивану Грозном отворила је прво процес његове политичке рехабилитације и васкрсавања у јавности, а друго руски народ је добио прилику да сазна да је Иван Горзни био пореклом Србин. А то је за нас велико признање – каже Горан Радмановац, српски бизнисмен из Москве.
Иван Горзни је живео у Москви од 1530. до 1584. године. Био је Син Василија трећег, великог кнеза Москве и кнегиње Јелене Глинске, српског порекла. У тренутку очеве смрти 1533. имао је 3 године и титулу великог кнеза. Његов регент постаје мајка Јелена Глинска Васиљевна.

Постао је цар Русије 1547. године. Имао је српске претке по мушкој линији – „баба по оцу Софија Палеолог, била је чукунунука деспота Дејана и Теодоре Немањић, сестра цара Душана”. По женској линији – његова баба по мајци Ана Јакшић Глинска била је “кћер војводе Стефана Јакшића”, а његова мајка Јелена Васиљевна била је Српкиња по мајци. Баба и мајка су га упознале са српском традицијом – тврди историчар Дејан Танић.
О утицају баке Ане Јакшић на будућег руског цара Ивана Грозног писао је Милован Витезовић:

“О његовом образовању старала се она која је образовала и његову мајку, усадивши јој понос, достојанство и одлучност, а што је и њему сада преносила са српским духовним и државним наслеђем, са духовним и државотворним учењем Светог Саве, са уздизањем Свете лозе Немањића од Стефана Немање, сакупиоца српских земаља до цара Душана Силног, његовог крунисања у слави,његових сабора и проглашења Законика, али и са пропасти Српског царства и потресном судбином кнеза Лазара”.

Иван Горзни је владао 37 година (1547-1584). У Руско царство увео је култ српског светитеља Саве Немањића. Сам цар Иван Четврти је надахнуо своје историјске наследнике, владаре царске Русије да у најзначајнијој руској цркви свих времена Арханглеском сабору у Кремљу, у коме богослужи и руски патријарх Кирил, уз највеће руске свеце поставе и ту данас стоје Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и Свети цар Лазар.

Иконе Светог Саве и његовог оца Симеона, рађене су од 1652. до 1666. године у време владавине цара Алексеја Првог из династије Романових. Свети Сава и Симеон, сабиратељи српских земаља, насликани су у пуноћи своје божанске мисије. Пред грандиозним фрескама велики руски кнезови молили се за духовну снагу и победу уочи сваке битке. Због фресака изузетне уметничке вредности, међу којима су и три српских просветитеља и чудотвораца, Архангелски сабор је руски споменик националне културе – појаснила нам је професорка историје и туристички водич Елена Петровна.
Иконе светих Срба се налазе у делу који се односи на владарске претходнике цара Ивана Грозног, јер су они духовно били повезани са Србима. Наиме, Теодосијево “Житије Светог Саве” било је добро познато у руским црквеним и државним круговима. И није нескромно рећи, да је наш сверодитељ и његово величанствено дело, то јест да је “Света Србија” Немањића као Савин духовни пород – била узор и идеал онога што данас зовемо “Светом Русијом”. Није претеривање рећи да је узор владара-монаха чије су највеличанственије оваплоћење управо били Немања и његов син, били и идеал цара Ивана ИВ Грозног.

Примио је у Москви 1550. године светогорске монахе и од турског султана Сулејмана тражио да узме у заштиту манастир Хиландар. Шест година касније хиландарско братство затражило је нову помоћ од цара Ивана Грозног.

Њихови изасланици, који су дошли у Москву, били су богато даривани црквеним одеждама, иконама, књигама и новцем. Цар је поклонио Хиландару 300 рубаља, а царев брат кнез Јуриј Васиљевич 50 рубаља. И наредних година, све до пред Иванову смрт, Хиландар ће редовно добијати помоћ од цара Ивана Грозног – записано је у православној историји.
Цар Иван је у многим приликама потврдио своју наклоност према Србима. У Москви је од времена цара Ивана Грозног, па до почетка 19. века, постојало Подворје манастира Хиландара. Затим, од 1874. године до Октобарске револуције деловало је Српско подворје уз благослов митрополита Михаила. Храм Подворја светог Кира и Јована и Светог Саве, архиепископа српског, са самом зградом Подворја даровао је Србима сам цар.

СВЕТИ САВА ИДОЛ

Није претеривање рећи да је узор владара-монаха чије су највеличанственије оваплоћење управо били Немања и његов син, били и идеал цара Ивана ИВ Грозног.

Антрфиле

СВЕТИ САВА ИДОЛ

Није претеривање рећи да је узор владара-монаха чије су највеличанственије оваплоћење управо били Немања и његов син, били и идеал цара Ивана ИВ Грозног.
МЛ