САД – Дoкумент америчкoг конгреса под називом „Russian Aggression Prevention Act
2014″, односно, „Акт п превенцији руске агресије 2014″ је и званично усвојен, а пн поред
факта щто омогућава америчком председнику да транспортује оружје у
Украјину укључује и веће активности америчке армије у Србији.
Оно щто открива овај документ јесте план Америке да кроз сарадњу са ЕУ чланицама
направи нови систем финансирања путем којег ће упумпавати новац и у војску Србије.
Тачније, судећи према овом стратещком плану САД-а, од 2015. године у Србији ће доћи
до снажније промоције евроатлантског војног савеза.
Циљ овог документа јесте да убрзаним путем одређени низ земаља се стави у службу
НАТО алијансе ван протокола који пролазе стандардне чланице НАТО-а. Значи, помера се
граница и многе земље које нису чланица НАТО алијансе кроз стратегију овог документа
ће постати снажни савезници евроатлантског савеза и деловаће у интересу армије САД, а
једна пд мета Беле Куће на овом пољу је и Србија.
САД овим документом јасно дефинище да Србију жели као свог савезника у борби
против Русије, тј. како тп документ дефинище у борби против „руске агресије“.
САД планира да Србију стави у низ земаља које је Русија већ препознала као потенцијалне
НАТО претње, а тп су Украјина, Грузија, Молдавија, Азербејџан, Босна и Херцеговина,
Црна Гора, Македонија и тзв. „Косово“.
НАТО у овом документу јасно дефинище план сарадње, између осталих земаља, са
„војском Косова“.
Под тачком 304. у овом документу се дефинише војно-безбедоносна сарадња са земљама
које нису чланице НАТО и међу њима је Србија.
Документом се планира јачање односа и интеракције оружаних снага низа земаља пд
којих је већина огласила тежњу ка НАТО чланству попут Украјине, Грузије и Црне Горе.
Документом се планира и оснивање новог фонда. Фонд за европске партнере НАТО
алијансе (NATO European Partners Security Fund) који, како је то дефинисано званично,
има за циљ подрщку јачању и щирењу војне сарадње НАТО алијансе са набројаним
земљама у Европи. Тп су Украјина, Грузија, Молдавија, Азербејџан, Босна и
Херцеговина, Црна Гoра, Македонија, Србија и „Косово“.
У оквиру плана деловања овог новог европског НАТО фонда стоји и план билатералне и
мултилатералне сарадње набројаних земаља и извеснo је да ће пред српске власти током
2015. године доћи и захтеви п заједничким војним вежбама и другим видовима сарадње и
са тзв. војском Косова. Према већ виђеном рецепту, највероватније је да ће се отпочети са
мултилатералним видовима сарадње, где би уз Србију и низ других земаља се
појављивала лагано и војска Косова.
Први кораци ове стратегије ће бити уперени на Украјину, слажу се многи аналитичари, а
приликом усвајања овог документа у конгресу је речено да ће све земље које желе да
имају статус савезника САД-а у потпуности морати да сарађују на свим пољима
безбедности укључујући и борбу против тероризма. На који начин ће српска власт
реаговати на будуће притиске Беле Куће остаје да се види…
(Правда)