Путин: Међу нама идеолошких противречности данас практично нема. Међу нама
постоје фундаменталне културолошке разлике! У основи америчког идентитета је
индивидуалистичка идеја. У основи руског идентитета – колективистичка.
Ево, постоји један љубитељ Пушкина који је све јасно рекао. Рекао је да у
„Прохујало са вихором“ – сећате се главне хероине – она каже како не може
никако ни да замисли да гладује. За њу је то најважније.
А у нашем схватању руског човека, постоје други циљеви, постоји нешто што се
налази „иза хоризонта“, нешто душевно, нешто повезано са … Богом. Разумете?
To су помало различите филозофије живота. Зато је међусобно разумевање
прилично тешко. Али је могуће.
Новинарка: Зато постоји међународно право да се све постави на своје место.
Путин: Тако је. САД је несумњиво демократска земља и од почетка се развијала
као демократска држава. Када су људи почели да освајају тај континент, они су
долазили, успостављали међусобне контакте и живот их је приморао да граде
међусобне односе путем дијалога. Зато се САД од почетка развијала као
фундаментална демократија. Упоредо с тим, нећемо заборавити да је освајање
америчког континента… (Ви ме скрећете са пута… не бих о овоме да говорим),
али освајање америчког континента почело је етничким чишћењем широких
размера. И нема му равног у историји света!
Када су Европејци тамо дошли, они су то чинили. И треба им то директно рећи.
Нама није тако много познато из историје… рецимо уништење Картагине од
стране Римљана. Када су Римљани одлазили, они су чак, по легенди,
посипали земљу сољу да тамо ништа не би расло.
Кад су Европејци освајали амерички континент, нико није земљу посипао сољу,
јер им је била потребна (земља), али су зато уништавали изворно становништво.
Затим, америчка историја зна за ропство. И оно је тако дубоко проникло…
Колин Пауел у својој књижици је написао како му је било тешко (њему, човеку са
тамном бојом коже)… тешко када на себи усвек осећаш погледе оних који те
окружују. Значи, то постоји, постоји до данас у душама и срцима људи.
Гледајте… Ми знамо, данас, многе стране совјетског режима. Знамо Стаљина.
Знамо онако како га раније нисмо знали. Знамо да је био диктатор, тиранин… Ја
дубоко сумњам да би Стаљин током пролећа 1945. године, да ју је имао,
применио атомску бомбу против Немачке.
Током 41. и 42. када се радило о животу и смрти државе, можда би је и применио,
да ју је имао. Али 1945. када се противник предавао, и по свему судећи више није
имао никаквих шанси за победу, чисто сумњам, ја лично сумњам… А Американци
су је применили против Јапана који трпео поразе. При томе, употребили су
атомску бомбу против ненуклеарне државе.
facebookreporter и: Youtube